О књизи: година / Међу обимном литературом посвећеном устанку декабриста, посебно место заузимају мемоари Александра Петровича Бељајева. Бељајев је био непосредни учесник у догађаја од 14. децембра 1825. године и осуђен на 12 година сибирског тешког рада, а 1840. године, на сопствени захтев, уписан је као редов у Кабардијски јегерски пук Кавкаске војске. Током неколико година у Сибиру, бивши завереник и слободоумник се претворио у узорног хришћанина и оданог поданика. Штавише, аутор верује да је већина њему познатих људи у потпуности схватила „сво уништење и све лажи својих револуционарних идеја, аутор у предговору, написаном 1879. године, истиче да су „можда ови „мемоари... ” отрезниће неке од садашњих непозваних чувара народа, које покушавају да преведу прво у зверско, а потом у зверско стање, лишавајући им Бога, олтара, породице, свега светог и племенитог, а потом и хушкајући их. на самоуништење кроз пљачке, убиства, разврат – чиме своју Отаџбину чине лаким пленом наших западних мрзитеља, њихових вођа, учитеља и господара.“ Ауторови мемоари покривају више од 50 година његовог живота, илуструјући историју нашег народа у богат догађајима 19. век.